Ko je na mreži: 12 gostiju i nema prijavljenih članova


Linux Mapa Srbije

 
Linux Mapa Srbije

.

Fiskalne kase SHARP

Ocena korisnika:   / 0

Kao što ste već najverovatnije i obavešteni prva grupa radnji i pravnih subjekata je već fiskalizovana, dok je datum za fiskalizaciju druge grupe određen kao krajnji 30. septembar. Većina je već nabavila ili uplatila 10% od vrednosti kase i time ispunila svoju zakonsku obavezu.

 

Često postavljano pitanje od strane kupaca našem servisu je:

 

Da li mogu sa mojom fiskalnom kasom da pratim zalihe ?

 

Saznali smo da mali broj modela na tržištu poseduje ovu karakteristiku. Među modelima koji je poseduju su fiskalne kase SHARP i to samo modeli ER-A277S, ER-A457S, ER-A457SF za ugostiteljstvo i trgovinu. Pored ovoga SHARP fiskalni uređaji svi od reda podržavaju priključivanje modema, što u mnogome olakšava daljinsko očitavanje ovih uređaja.

Pored ostalog treba napomenuti da su ovo fiskalni uređaji veoma robusne izrade namenjni za rad u otežanim uslovima velikog dnevnog prometa sa zanemarljivim otkazima. To se vidi i po garanciji koju daje proi-zvođač ovih uređaja, koja je jedinstvena na našem tržištu i iznosi 2 godine.

Sa prethodnim modelima, pre fiskalizacije, SHARP je imao dosta dobrog iskustva, jer su neki od modela radili do 25 godina, bez većih popravki. To samo ukazuje na ozbiljnost ovih proizvoda i na njihovu pouzdanost, tako da se praktično ne mogu ni rangirati, po ovom pitanju, sa konkurentskim modelima.

Podrška fiskalnim uređajima u BusinessWare 4

Ocena korisnika:   / 0

U skladu sa zahtevima tržišta, od skora, uvedena je podrška za fiskalne uređaje (fiskalna kasa – FK i fiskalni štampač – FŠ) u BusinessWare 4 programskom paketu i to prvenstveno na onaj deo koji se odnosi na maloprodaju. U početnoj fazi ta podrška je urađena za fiskalne kase proizvođača SHARP i to za sve njegove modele, kao i za Fiškalov model MIKRO.

Uskoro, u vreme izlaska ovog biltena, očekuje se direktna podrška za fiskalni štampač Galeb FP-550. Ova podrška biće ugrađena na nivou programskog paketa BusinessWare Safe (računarska kasa).

Naime poznato je da svi SHARP-ovi modeli imaju mogućnost praćenja zaliha i omogućavanje dnevnih izveštaja o prodatim artiklima. Upravo ove mogućnosti ovih fiskalnih uređaja omogućuju nadovezivanje na programski paket BusinessWare Trade. Da bi smo objasnili način podrške moramo objasniti neke termine koji su veoma bitni za razumevanje rada fiskalnih uređaja:

  • Prodajno mesto – mesto na kome se vrši prodaja i rad sa kupcima na fiskalnom uređaju;

  • Bekofis (Back Office) – mesto na kome se koncetrišu informacije iz prodajnih mesta, a koji se nalaze u samom objektu gde i prodajna mesta ili blizu njega. Često, kada je to moguće za jedno ili manji broj prodajnih mesta, bekofis ne mora postojati.

  • Centralna baza – mesto na kome se vrši evidencija ulaza / izlaza (knjigovodstvo) i na kome se prikupljaju informacije sa svih prodajnih mesta i bekofisa.

 

Softverom proizvođača fiskalnih uređaja, podaci o prodatim artiklima, se preuzimaju sa prodajnih mesta ili bekofisa u centralnu bazu. Odatle se podaci “uvoze” u bazu podataka, tako da ta baza sadrži sve ulazno / izlazne promene. Dakle, na kraju dana ili na kraju perioda imamo u centralnoj bazi stanje iz svih maloprodajnih objekata preduzeća. Preuzimanje podataka sa prodajnih mesta vrši se obično modemski, putem telefonskih linija ili direktno kablom (za bliža rastojanja do 30m), ili pak prenosnim računarom (laptop ili notebook). Svi proizvođači fiskalnih kasa za svoje uređaje distribuiraju softver kojim se ovo može uraditi i jedini problem ostaje da se reši u samom računovodstvenom i knjigovodstvenom softveru.

Ovaj problem je rešen tako u BusinessWare 4 što mora biti omogućeno robno praćenje zaliha u maloprodaji. Šifre artikala moraju biti tako izabrane da ih podržavaju fiskalni uređaji i šifriranje artikala mora biti jedistveno za sve maloprodajne objekte. Ovo nije obavezan slučaj, ali je veoma poželjan kako bi se mogle pratiti zalihe artikala bez obzira u kom su maloprodajnom objektu. U matičnim podacima artikala u maloprodaji uveden je novi podatak koji se odnosi na naziv artikla u fiskalnom uređaju. S obzirom da postoji ograničenje u dužini naziva artikla u fiskalnim uređajima ovo je uvedeno kako bi se lakše održavala baza artikala u fiskalnim uređajima. Artikli se jednostavno mogu eksportovati iz centralne baze i biti preuzeti u fiskalni uređaj bez ikakve prepravke, što veoma olakšava posao kod postavljanja novih fiskalnih uređaja. Dakle da bi se ostvarila podrška fiskalnom uređaju treba:

  1. Fiskalni uređaj i softver koji dolazi uz njega, da omogućava davanje izveštaja o dnevnoj ili periodičnoj prodaji artikala;

  2. U matičnim podacima za objekte maloprodaje (vrsta “M”) treba za dotični maloprodajni objekat omogućiti robno i finansijsko praćenje zaliha;

  3. U matičnim podacima za objekte maloprodaje poželjno je da se uključi opcija za šifriranje artikala na nivou firme. Ovim će šifre artikala biti iste u svim objektima, što olakšava praćenje zaliha. Ovo donosi pogodnost kod otpreme robe iz lokalnih skladišta u maloprodajne objekte, jer šifre na ovaj način bivaju iste sa skladišnim.

  4. U matičnim podacima za objekte maloprodaje može se uneti podatak o dužini naziva artikla za dotični maloprodajni objekat, a prema dužini artikala koju podržava fiskalni uređaj u tom objektu. Ako ima više fiskalnih uređaja u objektu različitog tipa (što je redak slučaj) onda se mora ograničiti dužina naziva artikla na najkraći.

  5. Šifrirati artikle u maloprodaji i skladištima tako da odgovaraju šiframa u fiskalnim uređajima. U ovu svrhu se mogu koristiti i 13-cifreni barkodovi.

 

Sigurno se primećuje problem početka ovakve evidencije u toku poslovne godine, kada već imamo šifrirane artikle koji, najčešće, ne odgovaraju onima u fiskalnim uređejima. U ovom slučaju naša kompanija nudi pomoć onim preduzećima koji su zainteresovani i to besplatno za kupce fiskalnih uređaja SHARP i Fiškal MIKRO. Za ostale korisnike BusinessWare-a, koji imaju fiskalne uređaje drugih proizvođača, ovakve intervencije biće naplaćivane.

U programskom paketu BusinessWare Trade, nakon preuzimanja dnevnog izveštaja o prodatim artiklima sa fisklnih uređaja, sa menija:

 

MALOPRODAJA / Prihodi / Knjiž. fiskal. izv.

 

pozivamo program kojim se “uvozi” dnevni izveštaj o prodaji artikala iz maloprodajnog objekta, kao na slici:

Nakon popunjavanja polja na masci otvara se dijalog za izbor datoteke u koju je smešten dnevni izveštaj. Nakon provere dnevnog izveštaja nudi se “Knjiženje” stavki iz tabele. Napominjemo da je moguće izvršiti knjiženje samo onda kada su podaci u tabeli svi označeni kao ispravni. Neispravnost može nastupiti usled nesinhronizovanja šifri u fiskalnim uređajima sa centralnom bazom podataka.

 

Uvoz” artikala treba ponoviti za saki maloprodajni objekat, ako ih ima više. Ovim će Vaša centralna baza sada sadržati sve promene iz svih maloprodajnih objekata. Sada možete pristupiti ispisu lagera po objektima ili pak ispisu artikla u svim objektima. Za ovo pogledajte meni u maloprodaji “ROBNI ISPISI”.

Osnovna sredstva i njihov tretman po MRS

Ocena korisnika:   / 2

Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja, oprema) definisana su kao materijalna sredstva koje preduzeće drži u cilju korišćenja u proizvodnji, prometu i pružanju drugih usluga, za izdavanje u zakup ili obavljanje administrativnih poslova, pod uslovom da to korišćenje traje duže od jednog obračunskog perioda, tj jedne godine (MRS 16, stav 6). Stav 11 MRS 16 predvidja obavezu pojedinačnog vodjenja osnovnih sredstava i dozvoljava da se grupno vodjenje primeni samo na opremu beznačajne vrednosti kao što su kalupi, alati i sl. Kada za neke rezervne delove pouzdano znamo da će neredovno biti korišćeni u vezi sa odredjenim osnovnim sredstvom, ti rezervni delovi se priznaju kao osnovna sredstva i amortizuju se tokom veka koji nije duži od veka konkretnog osnovnog sredstva. Dozvoljeno je i raščljanjivanje sredstva na delove i odvojeno vodjenje amortizacije tih delova ako im je korisni vek različit.

Početno priznavanje osnovnih sredstava po MRS 16, stav 14 do 18 je vrednovanje po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Stavovi 23 do 27 istog standarda bave se priznavanjem naknadnih troškova na postojećim osnovnim sredstvima. Ovi troškovi se dele na troškove održavanja uslovljene održavanjem OS i troškove sa ciljem produženja veka upotrebe, povećanja i poboljšanja kvaliteta učinka sredstva. Prvi izdaci imaju tretman troškova tekućeg perioda. Drugi izdaci se pripisuju vrednosti sredstva samo ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih vrednosti od nje biti veći od prvobitno procenjenog priliva, u suprotnom se priznaju kao tekući troškovi tj rashodi održavanja.

Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost umanjena za procenjeni ostatak vrednosti po završetku korišćenja osnovnog sredstva. Ukoliko se očekuje beznačajna vrednost sredstva po završetku korišćenja onda se ona ne uzima u obzir pa je osnovica za obračun amortizacije nabavna vrednosti.

Obavezi otpisivanja ne podleže zemljište kao prirodno bogatstvo koje se ne troši, jednom otpisano osnovno sredstvo ne može biti predmet ponovne procene niti naknadne amortizacije, nezavisno od toga dali je u upotrebi ili ne, osim u slučaju prelaska na prvu primenu MRS.

Prilikom prelaska na prvu primenu MRS dozvoljena je ponovna procena vrednosti osnovnog sredstva i utvrdjivanje stope amortizacije u narednom periodu. Za sredstva koja su već otpisana ukoliko se utvrdi da ista nebi bila otpisana da je bila primenjivana realna stopa amortizacije moguće je ponovno utvrdjivanje njegovie nabavne vrednosti i njegove otpisane vrednsoti na osnovu predvidjene stope amrotizacije i dosadašnjeg veka korišćenja i dobijanja sadašnje vrednosti, kao i njegova dalja amortizacija.

Po pitanju amortizacije ne postoje propisane stope amortizacije, već će samo u Zakonu o porezu na dobit preduzeća biti predvidjene poreske stope (po našem saznanju u predlugu zakona po članu 10 predvijene su 5 gupe i to 2,5%, 10, 15, 20, i 30%, s tim da se samo prvoj grupu priznaje proporcionalni otpis, a za ostale grupe degresivni metod, s tim što se ostavlja ministru finansija da izvrši razvrstavanje sredstava po grupama). Istim članom 10, stav 2 predvidjeno je da se stalnim sredsvima priznaju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u republici.

Obzirom da su zakonom propisane samo 5 amortizacione grupe, od čega samo 1 sa proporcionalnim otpisom (ukoliko ovakav predlog zakona bude usvojen), a računovodstvenim standadrima predvijeno je utvrdjivanje otpisnog vega sredstva u skladu sa njegovim korišćenjem potrebno je utvrdditi stopu amortizacije tako što 100 podelimo sa previdjenim vekom korišćenja osnovnog sredstva. Na ovaj način amortizaciona stopa neposredno zavisi od stepena i vremena korišćenja osnovnog sredstva, pa je moguća situacija da ista sredstva koja se koriste sa različitim inenzitetom imaju različite stope amortizacije.

Članovima 49 do 51 predvidjeno je periodično preispitivanje korisnog veka trajanja nekretnina, kako za sredstva za koja je izvršeno dodatno ulaganje tako i za sredstva kod kojih je iz nekih razloga došlo do promene korisnog veka (tehničko tehnološki napredak ili zastarelost, promene na tržištu...).

U skladu sa napred navedenim stavovima Medjunarodnih računovodstvenih standarda izvršili smo dopune u programskom paketu Osnovna sredstva, gde prilikom otvaranja amortizacione grupe (možete kao grupe nastaviti sa korišćenjem dosadašnjim amortizacionih grupa) unosimo poreski priznatu amortizacionu stopu i način obračuna amortizacije, a za svako konkretno sredstvo unosimo njegovu stopu amortizacije i način obračuna amortizacije. Prilikom obračuna amortizacije koristimo stopu iz osnovnih sredstva, a kao početnu stopu prihvatamo trenutnu stopu amortizacije iz postojećih amortizacionih grupa. Pošto se u poreskom zakonu kao poreski trošak priznaju samo 5 grupe amortizacije, a MRS nam ne dozvoljavaju da sva sredstva otpisujemo istom stopom javlja se potreba za uporedni obračun amortizacije po propisanoj poreskoj stopi i stvarnim stopama radi iskazivanja podatka u poreskom bilansu i isti će do kraja godine biti uradjen tj po izlasku Zakona o prezu na dobit prieduzeća i preciziranju načina obračuna amortizacije za grupe sredstava, kao i samo preciziranje koja srestva u koju grup spadaju.

Nove mogućnosti programskog paketa Payroll - obračun plata

Ocena korisnika:   / 0

DNEVNA POENTAŽA

U cilju omogućavanja unosa evidencije rada po danima uveli smo dnevnu poentažu kao deo programskog paketa preko koga se unosi evidencija rada radnika neposredno od strane poslovodje i to za svaki dan rada posebno. Preko menija PLATE / DNEVNA EVIDNECIJA / Unos evidencije vršimo unos podataka o dnevnom radu svih radnika za odredjeni dan. Unose se iste šifre plaćanja koje su postavljene kod unosa evidencije rada za mesec. Pre unos unosi se datum za koji se veže evidencija.Preko menija PLATE / DNEVNA EVIDENCIJA / Dnevna evidencija vršimo unos podataka za odredjenog radnika po danima kada i kako je radio.Unos dnevne evidnecije je nezavisan od evidencije podataka za obračun plate i postoji nezavisno od obračuna plate, tako da je moguć ažuran i stalni unos evidencije bez obzira za koji mesec se vrši obračun plate.

Na meniju PLATE / DNEVNA EVIDNECIJA / Dnevnik evidencije vršimo ispis podataka dnevne evidencije po danima za radnika za odeljenje.

Po završetku obračuna plate za odredjeni mesec vršimo prepis podataka iz dnevne evidencije u evidenciju rada za mesec preko menija PLATE / DNEVNA EVIDENCIJA / Prepis u evidenciju. Ovom programom se poništava evidencija rada iz programa za obračun plata i prepisuju se podaci o dnevnoj evidenciji u evidenciju za obračun plate. Obračunski radnik treba još dodatno da unese podatke kojima poslovodja nije raspolagao i evenetualno podatke o bolovanjima i drugim nadoknadama.

Istim programom je moguć i unos dnevne evidencije u jednom zbriu za ceo mesec na jedan odredjeni dan (obično zadnji dan u mesecu), tako da se nezavisno od meseca obračuna plata vrši ažuran unos podataka o evidenciji.

 

PRAĆENJE PRAVA I ISKORIŠĆENJA PO VRSTAMA PLAĆANJA

U okviru Kadrovske evidencije i praćenja evidencije ostvarenog i iskoričćenog prava po vrstama plaćanja omogućili smo dodeljivanje prava za odredjene vrste plaćanja i praćenje iskorišenog prava po vrstana plaćanja.

Da bi se koristila ova mogućnost potrebo je da za vrste plaćanja koje hoćete da pratite (godišnji odmor, plaćeno odstustvo...) u matičnim podacima za vrstu plaćana (PLATE / MATICE PLATE / Šifre plaćanja ) promenljivu Prati karnet setujete na 1. Na ovaj način prilikom svakog unosa podatka o ostvarnim satima za vrstu plaćanja kumulira se podataka o ukupno ostvarenim satima. Unos podataka o pravu za odredjenu vrstu plaćanja vršimo preko menija PLATE / KADROVSKA / Unos prava za VP.

Kada želimo da krenemo praćenje ostvarenja po vrstama plaćanja od početka, preko menija PLATE / KADROVSKA / Reset prava za VP vršimo svodjenje na 0 tj na ostatak neiskorišćenog ili više iskorišćenog prava.

Prilikom unosa evidencije za obračun plate ili dnevne evidencije po danima prikazuju se podaci o ukupnom pravu i iskorišćenom pravu za unetu šifru plaćanja. Podatak se stalno ažurira sa unetim iznosom prava tj iskorišćenog prava.

 

UPLATA ZARADE DIREKTNO NA RAČUN ZAPOSLENOG

Većina poslovnih banaka prilikom otvaranja tekućeg računa omogućuje uplatu direktno na tekući račun radnika. Ukoliko želite da koristite ovu opciju potrebno je da kod otvaranja poslovne banke setujete parametar POJEDINAČNI VIRMAN ZA RADNIKA na 1, u pozivu na broj banke upišete karakteristični broj banke (180, 260, 235...), a kod radnika u polju broj tekućeg računa upištete njegov lični broj tekućeg računa, BEZ crtica.

Promene kontnog okvira

Ocena korisnika:   / 2

Pravilnikom o Kontom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike izvršene su izmene dostadašnjeg Kontnog okvira i njegovo usaglašavanje sa Medjunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Kontni okvir se primenjuje na preduzeća i zadruge, druga pravna lica i preduzetnike koji su odlučili da poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva. Na ovaj način je raniji Kontni okvir za druga pravna lica ukinut, pa sada druga pravnalica (sindikati, udruzenja...) svoje poslovne knjige vode po istom kontnom okviru po kome vode i preduzeća i zadruge.

U kontom okviru su propisane trocifrene oznake računa, dok je samom korisniku dopušteno dalje raščljanivanje na 4 i više cifara. Kontni okvir stupa na snagu danom objavljivanja a primenju se od 01.01.2004.g. Preduzeća i druga pravna lica su dužna da svoje knjigovodstvo usaglase sa novim Kontnim okvirom najdalje do 31.12.2004.g, ali ako u toku godine vrše neke preseke i prikaze poslovanja to su dužna da urade po odredbama novog Kontnog okvira, tj dužna su da pre tog iskazivanja izvrše usaglašenje svog knjigovodstva sa novim kontnim okvirom.

U skladu sa navedenim izmenama izvršili smo dopune i promene podataka u našem programskom paketu BusinessWare. Preknjiženje sa starog na novi kontni okvir je interaktivno, tj program Vas vodi i sugeriše Vam koji konto se preknjižava na koji konto. Ukoliko neki od analitičkih konta treba da podelite sa starog na više novih, ovim programom preknjižavanja preknjižite sve na jedan konto, a zatim pregledom stavaka sa tog konta napravite nalog za knjiženje kojim će te razdeliti konto na više konta.

Osnovna specifičnost je da je za sve vrste ispravki vrednosti zaliha i potraživanja (klasa 1 i 2) otvoren sintetički konto ispravke vrednosti gde treba preknjižiti sve ispravke vrednosti analitički prema prema vrstama zaliha i potraživanja.

Da bi prepis podataka i preknjiženje sa starog na novi konti okvir bilo kvalitetno potrebno je da pre preknjiženja imate svoj analitički kontni okvir i u skladu sa njim i uporednim pregledom preknjiženja koji dajemo u narednoj tabeli izršite preknjiženje podataka.

Servisni program preknjiženja se nalazi na meniju

FINANSIJSKO / SERVIS BAZE / Promena kontnog okvira

Navedeni program menja stare oznake konta u nove u:

    • finansijskom knjigovodstvu- knjiženjima

    • zatvorene stavke

    • matični podaci o skladištima i drugim objektima

    • stavovi za knjiženje (veze)

    • uradjene kompenzacije

    • podaci o osnovnim sredstvima

    • cenovnik komunalnih usluga

 

Primena MRS/MSFI predstavlja složen zadatak i zahteva da se prethodno izvrši izbor i usvajanje računovodstvenih politika. Postupak preknjižavanja sa računa prethodno važećeg Kontnog okvira na nove račune zahteva, pored sagledavanja razlika između prethodno važećeg i novog Kontnog okvira, definisanje opštim aktom računovodstvene politike u skladu sa MRS/MSFI. Računovodstvenom politikom treba utvrditi priznavanje, početno merenje i naknadno merenje bilansnih pozicija.

Računovodstvene politike su definisane pojedinačnim MRS, s tim što su u nekim standardima MRS dat osnovni i dozvoljeni alternativni postupak za priznavanje i merenje bilansnih pozicija a neke samo osnovni, pa ih samo treba fromalno usvojiti. Za primenu novog kontnog okvira potrebno je otvoriti analitičke račune u okviru propisanih trocifrenih računa. Preduzeća vrše reklasifikaciju i usklađivanje početnog stanja na dan 1. januar 2004. godine u skladu sa Pravilnikom, a za sredstva, obaveze i kapital za koje prelaznim odredbama Pravilnika nisu predviđeni posebni postupci, reklasifikovanje i vrednovanje izvršiće se u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama, shodno zahtevima MSFI 1 - Prva primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.

Pravilnikom je propisano da se za imovinu koja je rashodovana ili otuđena do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, ne vrši se reklasifikovanje i vrednovanje u skladu sa MRS. Preduzeća koja imaju alat i inventar koji se kalkulativno otpisuje, izvršiće njegov prenos sa ranijeg računa 024 na račun 023 - Postrojenja i oprema, jer je poseban račun za alat i inventar brisan.

Rezervni delovi priznaju se kao osnovno sredstvo ako se očekuje da će se koristiti duže od jednog perioda (jedna godina), u suprotnom priznaju se kao trošak. Važniji rezervni delovi i servisna oprema koji se povremeno koriste za pružanje usluga prilikom upotrebe konkretnog osnovnog sredstva, priznaju se kao osnovno sredstvo. Njihov period amortizacije jednak je veku trajanja konkretnog osnovnog sredstva. Ako neki sastavni delovi osnovnog sredstva imaju različit vek trajanja u odnosu na vek trajanja osnovnog sredstva i na različite načine donose korist preduzeću, ukupan izdatak nastao za osnovna sredstva se raspoređuje na njegove sastavne delove i svaki deo se iskazuje kao posebna bilansna pozicija. S obzirom na to da sastavni delovi osnovnog sredstva mogu da imaju različit vek trajanja, prilikom njihovog obračuna amortizacije primenjuju se različite stope ili različite metode obračuna amortizacije..Osnovna sredstva nabavljena iz ekonomskih i sigurnosnih razloga koja ne donose neposrednu ekonomsku korist, ali koja su neophodna radi sticanja ekonomske koristi od drugih sredstava, priznaju se kao osnovna sredstva. Ova osnovna sredstva priznaju se samo do visine koju je moguće nadoknaditi korišćenjem sredstava sa kojima su povezana.

Preduzeće može da primenjuje jednu od sledećih vrednosti, kao novu knjigovodstvenu vrednost pozicije nekretnina, postrojenja i opreme:

  • fer vrednost na datum prelaska na MSFI,

  • revalorizovanu vrednost prema prethodnim propisima ili

  • fer vrednost na datum događaja kao što je privatizacija ili inicijalna javna ponuda akcija.

Vrednosno usklađivanje, odnosno svođenje knjigovodstvene vrednosti na fer vrednost može da se sprovede, prema stavu 33 MRS 16, na jedan od sledećih načina:

  • proporcionalnom korekcijom nabavne vrednosti i ispravke vrednosti, tako da sadašnja vrednost bude jednaka fer vrednosti ili

  • korekcijom ispravke vrednosti, tako što:

  • nabavna vrednost ostaje nepromenjena, a ispravka vrednosti se smanjuje ili

  • ispravka vrednosti se eliminiše u celini, a nabavna vrednost se svodi na fer vrednost.

Prilikom usklađivanja početnog stanja po osnovu Prve primene MSFI, na računu 330 - Revalorizacione rezerve, iskazuju se pozitivni efekti fer vrednosti osnovnih sredstava, dok se negativni efekti priznaju na teret neraspoređene dobiti (ili gubitka) ranijih godina.

Iznosi revalorizacije učešća u kapitalu banaka za 2003. godinu koji su obračunati u skladu sa propisima iz oblasti računovodstva koji su se primenjivali do 31.12.2003. godine, storniraju se na teret neraspoređene dobiti (ili gubitka) ranijih godina.

Dugoročna rezervisanja po osnovu odloženog revalorizacionog dobitka, paušalnog pokrića dubioznih potraživanja i ostalih dugoročnih rezervisanja čije priznavanje nije u skladu sa MRS 37 - Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva ukidaju se u korist neraspoređene dobiti (ili gubitka) ranijih godina.Izuzetno, dugoročna rezervisanja po osnovu troškova investicionog održavanja priznata u skladu sa propisima o računovodstvu koji su se primenjivali do 31.12.2003. godine, reklasifikuju se na ostala dugoročna rezervisanja i ukidaju prema planu investicionog održavanja osnovnih sredstava.

U nastavku dajemo uporedni prikaz konta po starom i novom kontnom okviru. Još jednom napominjemo da u skladu sa donetim računovodstvenim politikama po pitanju prihvatanja osnovnih ili alternativnih postupaka priznavanja odredjenih rashoda i imovine, vršite preknjiženje na odgovarajuća konta tamo gde je data alternativa, tj više novih konta za jedan stari.

Prilikom poziva programa za promenu kontnog okvira prvo se vrši ispis stanja konta, koje je potrebno da odštampate, a pri završetku promene konta u arhivi finansijskog knjigovodstva ponovo se poziva ispis stanja konta pa je potrebo uporediti ova dva ispisa i uvedeti eventaualne greške. Pre promene kontnog okvira potrebno je da izvršite sigurnosno snimanje podataka.

Anketa

Veoma mi je važno da moj ERP softver radi:

na svim operativnim sistemima - 50%
samo na Apple MAC OS - 0%
samo na Linuxu - 16.7%
samo na Windowsu - 33.3%

Ukupno glasova: 6
Glasanje u ovoj anketi je završeno u: 02 feb 2013 - 23:59



Powered by Joomla!®. Designed by: free joomla templates  Valid XHTML and CSS.